Matične ćelije su nesumnjivo napravile veliki pomak u medicini
Matične ćelije su nesumnjivo napravile veliki pomak u medicini. Upravo iz tog razloga sve razvijene zemlje sa dobrim sistemom zdravstvene zaštite stanovnika poseduju javne banke u kojima matične ćelije iz pupčanika bebe možemo da sačuvamo potpuno besplatno. Pored javnih banki postoje i brojne privatne banke širom sveta u kojima sačuvan uzorak pripada isključivo detetu od kojeg su sačuvane. Da mogućnost besplatnog čuvanja matičnih ćelija postoji i kod nas, nikada ne bi dovodili u pitanje opravdanost njihovog čuvanja.
Srbija nema javnu banku matičnih ćelija
Međutim, u Srbiji ne postoji javna banka matičnih ćelija, a roditelji koji se odluče da sačuvaju matične ćelije svoje bebe čuvaju ih u privatnim bankama u inostranstvu. Za ovu uslugu roditelji izdvajaju pozamašnu sumu novca u odnosu na naše standarde.
Kolika je zapravo moć matičnih ćelija i koje bolesti one danas zaista leče?
Odgovore na ova pitanja potražili smo od mr ph. Ivane Radovanović, magistra farmacije čiji je posao upravo pronalaženje pouzdanih informacija iz naučnih i stručnih radova koji se objavljuju na kongresima širom sveta. Ivana je stručna saradnica kompanije koja zastupa dva nemačka biomedicinska centra, koja se pored čuvanja bave i lečenjem matičnim ćelijama.
Koje bolesti se zaista leče matičnim ćelijama?
U svetu je urađeno preko 50 000 transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika
U ovom trenutku se matičnim ćelijama zvanično leči preko 85 životno ugrožavajućih bolesti. To znači da imamo jasne medicinske protokole, sa jasnim mestom matičnih ćelija kao terapijskom opcijom. U praksi i te kako imamo primere lečenja; samo kada pogledamo matične ćelije iz pupčanika, u svetu je urađeno preko 50.000 transplantacija, a kada je reč o transplantaciji matičnih ćelija iz koštane srži, tu je brojanje odavno prestalo, s obzirom na to kolika je svakodnevna primena u lečenju. Kada govorimo o bolestima koje se najuspešnije leče matičnim ćelija, tu su na prvom mestu bolesti krvi (različite vrste anemija, leukemija, limfoma), zatim metabolička, autoimuna, neurološka oboljenja, neurološka oboljenja.
.jpg "Freepik")
Šta znači kad kažemo da su u toku studije o primeni matičnih ćelija za neke bolesti, npr. dijabetes, infarkt miokarda i sl.? Da li to znači da se primenjuju u lečenju ili ne? Kako se te studije sprovede i da li je opravdano reći da matične ćelije leče te bolesti?
– Kliničke studije podrazumevaju strogo kontrolisano ispitivanje efikasnosti i bezbednosti određene terapije na grupama pacijenata, i sprovode se tako što se na primer matične ćelije transplantiraju određenoj grupi pacijenata-dobrovoljaca i efekti terapije i bezbednost prate u odnosu na grupu kojoj je primenjena placebo terapija. Na taj način dobijamo objektivnu procenu efekata terapije. U toku su kliničke studije koje procenjuju efikasnost lečenja matičnim ćelijama kod dece sa autizmom, cerebralnom paralizom, kod osoba koje imaju dijatetes, Alchajmerovu, Parkinsonovu bolest, povrede kičmene moždine ili otklanjane posledica infarkta miokarda – kaže Ivana Radovanović i dodaje da je čak i kod nas u Srbiji izvođena studija koja procenjuje efikasnost terapije matičnim ćelijama kod posledica infarkta miokarda koja je dala optimistične rezultate.
.jpg "Freepik")
Za bilo koju od ovih bolesti pacijenti mogu naći klinike koje će uraditi transplantaciju koja je najčešće rutinska, ali vam niko u ovom trenutku ne može reći kakav ishod možete očekivati u smislu izlečenja ili poboljšanja simptoma bolesti. Struka se slaže da su neželjene reakcije vrlo blage i da su ovakve transplantacije potpuno bezbedne. Nama su dragoceni pojedinačni primeri naših malih pacijenata sa cerebralnom paralizom i drugim teškim neurološkim oboljenjima, autizmom, kod kojih je primanjivano lečenje matičnim ćelijama i nakon kojih su roditelji videli značajno poboljšanje motoričkih osobina, ali i socijalne interakcije, govora. Matične ćelije ove bolesti i stanja ne mogu izlečiti, ali značajno mogu ublažiti simptome.
Još jedna dilema koju roditelji često imaju je da li je uzorak iz pupčanika dovoljan za lečenje?
– Koliko ćemo imati krvi u pupčaniku i u njoj matičnih ćelija zavisi od toga kako je priroda stvorila pupčanik, koliko je prokrvljen ili dugačak. Broj matičnih ćelija koji je potreban za lečenje je definisan za svaku bolest po kilogramu pacijenta i najčešće je količina krvi iz pupčanika i broj matičnih ćelija u njemu dovoljan za lečenje dece, a iz godine u godinu raste broj transplantacija matičnih ćelija čak i kod osoba preko 60 godina – napominje naša sagovornica.
A ako uzorak iz pučanika nije dovoljan?
– Ukoliko broj matičnih ćelija u uzorku nije dovoljan za lečenje, možemo raditi umnožavanje matičnih ćelija koje je trenutno dostupno u nekoliko klinika u Italiji i Sloveniji, a očekujemo i konačne rezultate velike studije o umnožavanju matičnih ćelija baziranoj na molekulu nikotinamida, koji stimuliše rast i funkcionalnost matičnih ćelija. Naime, iz krvi pupčanika se izoluju CD133+ ćelije, kultivišu se sa nikotinamidom i drugim faktorima rasta, čime se omogućuje umnožavanje matičnih ćelija, a sprečava njihovo diferenciranje. Kada ova studija bude završena, očekuje se još veća primena umnožavanja matičnih ćelija i ovo je još jedan u nizu razloga zbog kojih je vrlo važno čuvati celokupnu krv iz pupčanika i nikako ne pristati na separaciju kojom se ove CD133+ ćelije gube – naglašava Ivana Radovanović, te dodaje da se nekada pribegava i kombinovanju matičnih ćelija iz pupčanika i matičnih ćelija iz koštane srži.
Čak je za neke bolesti poželjno kombinovanje iz različitih izvora, jer su efekti terapije u tom slučaju bolji.
Naveli ste da je u svetu urađeno preko 50.000 transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika. Možete li da navedete primer lečenja sopstvenim matičnim ćelijama iz pupčanika?
– Naravno, imamo primer trogodišnje devojčice kojoj je 2004. godine urađena transplantacija sopstvenih matičnih ćelija, koje su sačuvane u nemačkom biomedicinskom centru Vita 34, kod koje je hemoterapija bila neuspešna i prognozirano joj je tri meseca života. Šest godina nakon tretmana, možemo potvrditi da je devojčica uspešno izlečena. Imamo primer 12 povučenih uzoraka, takođe iz Vite 34, za tretman moždanih oboljenja kod dece čiji su roditelji na rođenju sačuvali njihove matične ćelije ili šest lečenja dijabetesa tip 1 za koji se preporučuju sopstvene matične ćelije – napominje magistar faramcije, te navodi i Hodžkinov limfom, multipli mijelom koji je moguće lečiti i sopstvenim i donorskim matičnim ćelijama, neuroblastom za čije se lečenje koriste samo sopstvene matične ćelije…
– Ovo su samo primeri lečenja uzorcima koji su sačuvani u Viti 34, a broj je, naravno, veći kada uzmemo u obzir uzorke iz svih svetskih banaka – ističe magistar farmacije Ivana Radovanović, te zaključuje:
– Dakle, matične ćelije nisu čaroban štapić i ne postoji univerzalan lek koji nas može odbraniti od svih mogućih bolesti. Ipak, primena matičnih ćelija u medicini govori u prilog njihovom neprocenjivom značaju u situacijama kada nam zatrebaju. I zato savetujemo sve roditelje koji su u mogućnosti da iskoriste priliku koja se javlja na samo jednom na porodjaju i sačuvaju matične ćelije svoje dece.
Komentari (0)